Šest meseci ostalo je do početka petih Evropskih univerzitetskih Igara u Beogradu. Najveća sportska smotra u našoj zemlji i jedna od većih kada je u pitanju svetska pozornica u olimpijskog godini, dovešće u srpsku prestonicu od 12. do 25. jula 6.000 mladih sportista sa 400 Univerziteta iz 40 zemalja Evrope. Svi oni takmičiće se u 19 sportova i dva para sporta. Zato i predstavljanje ljudi koji rade u organizaciji EUG 2020, krećemo od sportskog sektora gde smo razgovarali sa rukovodiocem, Anom Todorić.

Kraj prošle godine bio je veoma zahtevan kada je organizacija u pitanju, ali se na kraju rad isplatio. Pozitivni komentari od strane EUSA najbolji su dokaz da smo na pravom putu.

  • Sektoru sport se pridružilo još dvoje zaposlenih pri kraju godine, tako da smo imali kapacitet u ljudskim resursima da iznesemo sve zahteve koje su imali EUSA i rukovodstvo naše kompanije. Bilo je dinamično, ali smo sve uspeli da završimo. Trenutni fokus našeg sektora su Javne nabavke za sportsku opremu, sprave i rekvizite neophodne za održavanje takmičenja, izrada preliminarnog rasporeda takmičenja po sportovima i danima, kako bismo mogli da uđemo u rasporede po samim objektima u želji da lociramo sve događaje u svoje objekte.

Pored toga, bavite se i ljudskim resursima neophodnim za ovako zahtevno takmičenje…

  • Na tome se aktivno radi. Definišemo broj sudija neophodnih za realizaciju takmičenja, kako domaćih, tako i domaćih sa međunarodnim licencima, kao i međunarodnih sudija koje dovode ekipe ili mi, jer neki sportovi nisu dovoljno razvijeni, pa Savezi nemaju adekvatan sudijski kapacitet da iznesu ovo takmičenje. Definišemo i konačan spisak ljudi koje su Savezi dužni da angažuju kako bi realizovali takmičenje. To je cifra između 400 i 450 ljudi ispred Saveza, tako je i obim posla specifičan i težak za planiranje. Sve je drugačije na licu mesta, pa moramo da imamo u obzir i broj objekata koji još uvek nije definisan u potpunosti, a od toga zavisi broj ljudi.

U kojoj fazi se nalazi rad na samim objektima?

  • Sektor sport je pri kraju postavke objekata, unutrašnju postavke i tehničke organizacije na objektu. Održali smo zajedničke sastanke sa većinom Saveza, ostali su fudbal, odbojka, orijentiring i košarka 3na3. To ćemo uraditi do kraja februara i moći ćemo da kažemo da imamo 90% postavljena borilišta, tako da drugi sektori mogu da se naslanjaju i neometano rade javne nabavke shodno potrebama koje imaju na tim objektima.

Koliko ljudi je neophodno da bi se organizovalo jedno ovakvo takmičenje?

  • U sektoru trenutno ima devet ljudi. U februaru ćemo se značajno proširiti, do kraja takmičenja biće 57 ljudi, plus između 400 do 450 ljudi iz Saveza, plus 800 do 850 sudija. Tu ne računam volontere.

Iskusna ste sportska radnica, prava osoba da objasni zašto je Srbija uspešna u organizaciji velikih sportskih takmičenja?

  • Samo da pogledamo unazad 10 godina, barem u Beogradu se organizovao značajan broj takmičenja, Evropska i Svetska prvenstva u raznim sportovima. Mogu da kažem, počevši od EYOF-a 2007. godine, Beograd je kao legat dobio novu generaciju sportskih radnika koji su nastavili da rade u srpskom sportu i kroz godine sticali iskustvo. Ono što je jako bitno da Beograd ima ljudski resurs koji može da organizuje bilo koji nivo takmičenja. Druga stvar je nešto što nas karakteriše kao narod. Po mentalitetu smo gostoljubiv narod i trudimo se da zaista ugostimo koliko god je moguće i da se potrudimo, da bez obzira na zahteve koje imamo od međunarodnih federacija, uvek pružimo nivo usluge više od onoga što je zahtevano.

Kakve Igre očekujete?

  • Očekujem 5+, peticu sa zvezdicom. To je što bi se reklo MUST.